Ovaj kao i većína ostalih priloga ne poentira suštinsku dramu. U igri eminentno nisu države i koncepti njihovih finansijskih poglavica već realni problemi razvoja i održanja vrednosti valuta. Zona evra pati od hroničnog problema nesaglasnosti između monetarne i fiskalne politike koja se vodi u njoj. Tu čak ne mogu, iako relativno značajni, pomoći ni takozvani strukturni fondovi, jer je reč o sistemu u kome dominantan uticaj imaju velike finansisjke kompanije i uopšte finansijski kapital. Njegovi interesi se dramatično sudaraju sa potrebama skladnijeg i ravnomernijeg razvoja u celoj evro zoni. On je, zapravo, u vapijućoj nesaglasnosti sa potrebama prvrednog razvoja brojnih evropskih zemalja. A to je već domen osetljivih političkih preferencija. Ekspanzivan rast novca, odnosno, dugova poslednjih decenija dokačio je na neumitan način berzanske prostore a svaka regulacija je, ma kako preporučivana, do sada imala praktično nulti efekat. Vlada neumitna logika spekulativnog kapitala čiji najviši stratumi pripadaju američkoj sferi moći. I tu se bez njih ništa ne može uraditi. Svaki pokušaj eventualnog regulisanja spekulativnih fondova kao što su oni za tzv. "izravnavanje rizika", a koji čine ogranke najvećih i najmoćnijih svetskih banaka, biva poništen jednostavnom silinom moći sa druge strane Atlantika. Tu Evropljani doslovno kapituliraju. I tu je "nerv života" i jedinstvene evropske valute. Ono što se desilo sa Grčkom nije niukoliko izolovan slučaj već zakonomeran razvoj svetske finansijske katastrofe čiji je neposredan prethodnik bila kriza u Dubaiju. Grčaka ili bilo koja druga zemlja iz evropskog lanca država tek su toposi na mapi finansijskog brodoloma koji nezaobilazno pogađa i azijske zemlje da bi konačno završni čin bio rezervisan za sam Wall Street. Pričati o "evropskom slučaju" i eventualnom iskoraku iz sadašnje pozicije čist je analitičarski mazohizam. Današnje zastrašujuće vesti sa berzi samo potvrđuju iznete navode. Neka nam je bog u pomoći!
Preporuke:
0
0
2
utorak, 11 maj 2010 16:18
Sokenekos
"Jeftin novac nije doveo do konvergencije slabijih država sa Nemačkom, već do sve većeg jaza u produktivnosti i efikasnosti."
Mislim da je ovo ključna rečenica. Nemci, nakon ujedinjenja, nisu širili svoje proizvodne kapacitete Evropom u tolikoj meri u kolikoj su prodavali svoje gotove proizvode na tom velikom tržištu, pa je ta strategija logično i dovela do činjenice da "sve veći udeo nemačkog izvoza na evropskom tržištu" bude i finansiran od tih istih Nemaca jeftinim novcem. Takoreći, ponašaju se kao IMF na osnovama Vašingtonskog Dogovora; vi otvorite tržišta za "pravednu tržišnu utakmicu" sa našim kvalitetnijim proizvodima (do kojih smo došli protekcionizmom koji vama sada osporavamo), a ako trenutno nemate novaca za takav šoping, mi ćemo vam "oberučke" posuditi; vratiće te kad budete mogli; mi ćemo vam u međuvremenu lupati kamate; i ako niste u stanju da vratite, imate brate ostrva, zemlju, telekome, itd. Znači, isti obrazac, samo druge gazde. A o samouverenosti Nemaca nakon ujedinjenja je bespredmetno i raspravljati; mi smo to najbolje osetili na sopstvenoj koži -- priznavanje Slovenije, Hrvatske, BiH, Kosova, itd. Osokoljeni ovim "uspesima" dali su sebi za pravo da kroje Evropu po svojoj meri. Jedini problem je krokodilska konkurencija sa druge strane bare koja je, kako se vidi, iza ove tzv. grčke krize. Nama se ne piše dobro ni u jednom slučaju; bio ga Kurta ili Murta, isto nam se vata. Jedino je našim podrepašima na vlasti svejedno -- sve će to i onako narod da plati.
Preporuke:
0
0
3
utorak, 11 maj 2010 19:50
AUTOR
Nemci nisu došli do supremacije na evropskom tržištu protekcionizmom ili nekim trikom : jednostavno su efikasniji od drugih, a imaju i disciplinu da "stegnu kaiš" kada je to u interesu njihove industrije (proučiti reformu tržišta rada i model zamrzavanje plata nakon 2003. godine).
Srbija je u teškoj situaciji, budući da bi trebalo da imitira nemački model, ali slaba energetska efekasnost i loša infrastruktura onemogućavaju reidustrijalizaciju.
Preporuke:
0
0
4
utorak, 11 maj 2010 19:56
Svetislav Kostić
Podizanje jednog od 750 milijardi evra graničnog zida okolo problematičnih država unutar platežne zone evra imaće za posljedicu još veće oporezivanje radnog stanovništva i drastićna zakidanja socijalnih izdataka popraćenosa inflacijom. Jer će kao što je bio već slučaj u SAD, i Evropska Centralna da EU preplavi jeftinim evrom, da bi banke ostale likvidne i mogle dobivati državne zajmove. Dok se Centralna banka obavezuje da ubuduće državne obveznice odkupuju direktno od problematičnih država evro zone. Savlađivanje krize štampanjem novca pokazao se već odavna kao klasičan recept galopirajuće inflacije.
Preporuke:
0
0
5
utorak, 11 maj 2010 21:58
igor
Ozbiljan tekst na ozbiljnu temu. Bez EU-forije, demagogije i mistifikacije. I to iz pera, očigledno, mlađeg autora. Možda ipak nije sve izgubljeno kada je u pitanju ovaj narod i njegova elita?
Preporuke:
0
0
6
sreda, 12 maj 2010 11:23
uzgred
trivijalan tekst, prepun opstih mesta i citata iz povrsnih tekstova kojima obiluje evropska stampa.
Preporuke:
0
0
7
sreda, 12 maj 2010 12:09
Svetislav Kostić
Da bi se shvatio jedan krajnje diskriminirajući odnos prema državama EU na južnom rubu evropskog kontinenta i na rubu bankrota: Portugalije. Italije, Irske, Grčke i Španije, podsjećam ovdje da je predstavnicima anglosaksonskih medija pošlo za rukom da se od njih za te države favorizovana i uvredljiva kratica PIIGS kao pojam tih država etablira i u medijima EU država centralne Evrope. Za one kojima nije još upalo u oči, engleska riječ pigs znači na srpskom svinja, ali kod većine indoevropski jezika, a to su jezici svih od mene gore nabrojene države, na prr talijanski svinja = Suini / svini. Ali, to još nije kraj aludiranja sa diskriminirajućom i uvredljivom pozadinom. A to je upadljiva sličnost sa engleskom riječju gypsi (GIPSI). Tako da je tom kraticomsa „I“ na kraju obuhvaćen Island, takođe kandidat za bankrot.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 13 maj 2010 14:51
BB jedan
Najveći deo svog suficita Nemačka ostvaruje u trgovini sa zemljama EU. Prema podacima Bundesbanke to je u 2008. iznosilo 128 milijardi od ukupno 153 milijarde suficita. Kao solo igrač Nemačka nema nikakve šanse u globalizovanoj privredi. Njena industrija ne bi izdržala konkurenciju ekonomskih sila u usponu jer bi bila žrtva monetarnog, finansijskog, socijalnog dampinga tih zemalja. Da bi na globalnom tržištu ostala izvozna sila, morala bi da snizi nadnice nemačkih radnika i ukine socijalne beneficije do mere koju nemački građani ne bi prihvatili. Njene ambicije da postane ekonomska (i posledično politička) velesila, mogle su biti ostvarene samo u okviru Evropske unije gde su joj konkurenti neuporedivo manji i neuporedivo slabiji takmičari. Zato je ovo što se dešava sa Grčkom bilo očekivano za sve osim za one koji veruju u neoliberalnu mantru o svemoći konkurencije na kojoj se inače zasniva Evropska unija. Naime, politika konkurencije predstavlja srž ekonomskog funkcionisanja EU. Odeljak koji se bavi konkurencijom je najznačajniji resor u okviru Komisije a komesar za konkurenciju ima faktički status superkomesara. Nema tu, dakle, nikakvih iznenađenja osim ako se neko čudi što je u meču između boksera teške i boksera lake kategorije ovaj drugi nokautiran. Inače, strukturni fondovi i povoljniji krediti koje su uživale ekonomski slabije zemlje služili su pretežno za kupovinu opreme i postrojenja u razvijenijim zemljama, dakle, bili su u funkciji produžavanja meča između neravnopravnih partnera. Ukratko, Nemačka je zemlja koja ima najveće koristi od Evropske unije i te prednosti ona ostvaruje na račun malih zemalja za koje je članstvo u Evropskoj uniji pogubno. Na dugi rok takvi odnosi su pogubni i za Nemačku ali i za EU jer ovakve "utakmice" ne mogu večito da traju. I zato je budućnost EU potpuna nepoznanica.
.jpg)
Mislim da je ovo ključna rečenica. Nemci, nakon ujedinjenja, nisu širili svoje proizvodne kapacitete Evropom u tolikoj meri u kolikoj su prodavali svoje gotove proizvode na tom velikom tržištu, pa je ta strategija logično i dovela do činjenice da "sve veći udeo nemačkog izvoza na evropskom tržištu" bude i finansiran od tih istih Nemaca jeftinim novcem. Takoreći, ponašaju se kao IMF na osnovama Vašingtonskog Dogovora; vi otvorite tržišta za "pravednu tržišnu utakmicu" sa našim kvalitetnijim proizvodima (do kojih smo došli protekcionizmom koji vama sada osporavamo), a ako trenutno nemate novaca za takav šoping, mi ćemo vam "oberučke" posuditi; vratiće te kad budete mogli; mi ćemo vam u međuvremenu lupati kamate; i ako niste u stanju da vratite, imate brate ostrva, zemlju, telekome, itd. Znači, isti obrazac, samo druge gazde. A o samouverenosti Nemaca nakon ujedinjenja je bespredmetno i raspravljati; mi smo to najbolje osetili na sopstvenoj koži -- priznavanje Slovenije, Hrvatske, BiH, Kosova, itd. Osokoljeni ovim "uspesima" dali su sebi za pravo da kroje Evropu po svojoj meri. Jedini problem je krokodilska konkurencija sa druge strane bare koja je, kako se vidi, iza ove tzv. grčke krize. Nama se ne piše dobro ni u jednom slučaju; bio ga Kurta ili Murta, isto nam se vata. Jedino je našim podrepašima na vlasti svejedno -- sve će to i onako narod da plati.
Srbija je u teškoj situaciji, budući da bi trebalo da imitira nemački model, ali slaba energetska efekasnost i loša infrastruktura onemogućavaju reidustrijalizaciju.